Današnji datum 1999. godine ostaće u sećanju srpskog naroda upamćen kao jedan od najkrvavijih dana NATO bombardovanja.

Naime toga dana, na najznačajniji hrišćanski praznik Veliki petak, u ranu zoru oko 05.00 časova počela je bitka na Košarama. Ta bitka, poznatija je kao "Pakao Košara". Vodila se oko graničnog prelaza "Raša Košares" na granici SR Jugoslavije i Albanije između 9. aprila i 10. juna 1999, tokom NATO bombardovanja SRJ.

Na ovaj dan pre 20 godina snage terorističke OVK, albanske vojske, legija stranaca i NATO trupe napale su rejon karaule Košare na jugoslovensko-albanskoj granici, u pokušaju da NATO trupe prodru na teritoriju Srbije i preseku komunikaciju između jedinica VJ u Đakovici i Prizrenu.

Napad je bio silovit, iznenadio je Vojsku Jugoslavije i OVK je zauzela karaulu, ali nije uspela da dublje prodre na Kosovo i Metohiju, što je bio osnovni cilj napada. Vojska Jugoslavije imala je 108 poginulih, a OVK više od 200.

NATO i Albanci su planirali da preko Košara omoguće ulazak pripadnika OVK na KiM, kao i albanske vojske, da bi naterali jugoslovensku vojsku na otvorenu bitku. Na taj način bi omogućili NATO-u da napadne iz vazduha Vojsku Jugoslavije. Drugi deo plana je bio da se osvoji Metohija i nanese težak poraz VJ.

Inače, Albanci su napali na pravoslavni Veliki petak i to u 3 izjutra. Padinama Juničkih planina i Prokletija zagrmela je snažna minobacačka i artiljerijska paljba. Kiša granata koja se prosula po položajima na granici sa Albanijom označila je početak jednog od najvećih sukoba Vojske Jugoslavije i terorista Oslobodilačke vojske Kosova - bitke na Košarama. Boj koji se sledećih nedelja odvijao na samoj graničnoj liniji postao je simbol herojske odbrane zemlje 1999. godine.

"Ni korak nazad. Otadžbina se mora braniti!", geslo je koje je spontano rođeno tokom dramatičnih aprilskih dana 1999. godine. Na Srbiju je tada krenula velika sila. U istom stroju našli su se teroristi OVK, regularna vojska Albanije, avijacija NATO, nekoliko desetina "pasa rata" i mudžahedina. Ukupne snage koje su se obrušile na SRJ brojale su i do 15.000 ljudi. Kopnenom ofanzivom hteli su da probiju liniju odbrane i da vojnom silom, uz odobrenje Zapada, naprave anšlus Kosova i Metohije. Planovi OVK i njihovih zapadnih stratega, međutim, pali su u vodu pred junačkom odbranom srpskih boraca.

O žestini okršaja na obodima Prokletija najbolje svedoči broj žrtava - svoj život je na Košarama ostavilo 108 pripadnika Vojske Jugoslavije. Među njima, bilo je 18 oficira i podoficira, 50 vojnika na redovnom služenju vojnog roka, 13 rezervista i 24 dobrovoljca. Broj poginulih terorista nije potvrđen, ali se pretpostavlja da je veći od 250.

Žestina napada, broj žrtava, snaga volje branilaca, kao i sila kojoj su se suprotstavili učinili su da Košare postanu metafora za odbranu Srbije na Kosovu i Metohije. Po ovoj karauli nazvana je bitka koja je vođena na frontu koji se duž granične linije protezao gotovo 20 kilometara. Borbe su u najtežim uslovima - po snegu, kiši, po dubokim šumama i strmim visovima, vođene i u rejonima karaula Morina, 7. juli i Đeravica. Granica je tih dana bukvalno gorela, ali neprijatelju nije bilo dozvoljeno da načini ni korak ka Srbiji.

Brojčano neuporedivo nadmoćniji neprijatelj pokrenuo je besomučnu raketnu, vazduhoplovnu, artiljerijsku i svu drugu ofanzivu po položajima branilaca. U trenutku prvog udara, u karauli Košare bilo je svega 130 vojnika, raspoređenih na liniji od 13 kilometara. Njihovi položaji bili su delimično utvrđeni, u bukovoj šumi, na strmom terenu, na kome se neprijatelj kretao nizbrdo. Povređenima je teško ukazivana pomoć, hrana i municija sporo su doturane. Ofanzivu je avijacijom podupirao NATO, a borci i danas pamte zvuk obrušavanja aviona A-10 "tanderbolt", čiji je top kalibra 30 milimetara silovito zasipao liniju odbrane.

"Nema povlačenja!", bila je nepisana i neizgovorena komanda koju su kao jedan prihvatili svi borci na Košarama. Rame uz rame, oficiri i vojnici 53. graničnog bataljona, 125. motorizovane brigade, 63. padobranske i 72. specijalne brigade junački su se branili. Svojom borbom i svojim životima oni su ispisali poslednju stranicu hronike ratničke časti srpskog naroda.

Bitka je neprekidno trajala 67 dana, tokom kojih se po srpskoj vojsci tuklo sa svih strana, ali OVK nije uspeo da dublje prodre na Kosmet.

Teritorija SRJ koju je zgresor uspeo da zauzme bila je svega četiri kilometra u širinu i par stotina do hiljadu metara u dubinu.

O herojima sa Košara, iz različitih razloga, dugo se govorilo upola glasa. Tišina o njihovoj borbi, međutim, bila je glasnija od svake kampanje. Otpor agresoru na padinama Prokletija 1999. godine širio se od čoveka do čoveka i postao jedan od najvećih nacionalnih mitova novog vremena. Tek poslednjih godina junaci odbrane države dobijaju tretman u javnosti kakav i zaslužuju. Po herojima sa Košara danas se nazivaju ulice, trgovi, oni dobijaju spomenike, posvećuju im se knjige i filmovi.

Oni su dali živote na Košarama

Poginulo je 108 pripadnika vojske i dobrovoljaca, a tela nekoliko vojnika nikada nisu izvučena sa granice. Danas se na području karaule Košare nalazi oko 150 grobnica, poginulih pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, ali se procenjuje da je još nekoliko desetina ljudi iz redova OVK sahranjeno u Albaniji.

Bitka za Košare je zvanično završena 14. juna 1999. godine, kada se Vojska Jugoslavije na osnovu Kumanovskog sporazuma sa snagama KFOR-a povukla sa Košara. Povlačenje je za razliku od drugih delova Kosova, proteklo bez ikakvih incidenata, a neprijatelji su jedni druge mirno posmatrali.

Drecun: Svi su razmišljali samo o tome da je sve ovo za Srbiju

- U glavi mi je stalno jedan detalj. Negde iznad Mališeva sreli smo vojnu jedinicu, stali su tu da se pregrupišu. Jedan vojnik, plavokos, prljav, namazan vojničkim bojama, seda na oružje koje su vukli i stavlja pored sebe kasetofon. Ubacuje kasetu sa trubačima dok gore bundaju avioni, okreće se ka meni, diže tri prsta i kaže: "Sve je ovo za Srbiju". Svi su tako razmišljali, niko se nije pitao zbog čega je tamo, znali su, branila se Srbija - priča Milovan Drecun, danas predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, a te 1999. godine jedini novinar koji je izveštavao o nadljudskoj borbi srpske vojske pred daleko nadmoćnijim neprijateljem na Košarama.

- Bilo je izuzetno dramatično, borbe su bile teške i žestoke, napadi brutalni i krvavi. Šuma je bila toliko gusta da neprijatelja niste mogli da uočite ni kada vam se približi na deset metara. NATO je konstantno bombardovao , artiljerija je tukla dan i noć, teroristi pretili - priseća se Drecun. Ocenjuje da je ova bitka bila presudna za ishod rata na Kosovu 1999. godine.

Pročitajte još: Skromni JUNAK ZA KOŠARA Zoran Perović za Pink: OPET BIH KRVARIO ZA OTADŽBINU I RIZIKOVAO SVOJ ZA TUĐ ŽIVOT!